Postoji vise razlicitih teorija o poreklu ovih pasa.
Naziv Ruski ovcar se spominje 1914. godine, kada
je napravljen opis ovih pasa. Autor (A.Fedorovic)
pise, da su ruski ovcari imali veoma malo slicnosti
sa ostalim ovcarima, i navodio je sledece rasne
odlike: "Visina ogromna, telo izduzeno, glava
okrugla, dlaka duga, vunasta, pokriva celo telo,
glavu i usi. Rep dosta dugacak, odlakan. Boja bela,
prljavo-siva, sivo-sarena. Ruski ovcari svojim izgledom
i agresivnoscu izazivaju strah kod ljudi i zveri.
Braneci stado od vukova, hrabro se bore sa njima
i cesto oduzimaju plen predatorima".
Vecina kinologa se pridrzava misljenja da su preci
ovih pasa bili takozvani "brudasti" psi
(psi ostre duge dlake sa izrazenim brkovima, bradom
i siskama na glavi), koji su nastali od brudastih
ovcara i drevnih lovackih pasa iz grupe hrtova.
Ako se pazljivo zagledamo u juznoruskog ovcara,
videcemo dosta slicnosti sa hrtovima. To je suvlji
i suvo-snazni tip konstitucije, pripijen stomak
(sto nije karakteristika drugih ovcara).
Postoji misljenje, da su preci ruskog ovcara dosli
sa arijskim plemenima. Seobe Arijaca su se odvijal
sa severa Azije prema Evropi, sa njima su dolazili
i njihovi psi - "psi meseceve boje", koji
su cuvali stada. Ti psi su se ukrstali sa lokalnim
rasama, me|u kojima su bili i "brudasti"
ovcari grube ostre dlake. Kasnije su se ovi psi
ukrstali sa hrtastim psima, koji su dolazili sa
juga. Najverovatnije su formiranju rase doprineli
ruski hrt barzoj i ruski brudasti gonic.
Zasto se ipak u nazivu juznoruski ovcar potencira
rusko poreklo ovih pasa, ako su oni dosli sa arijcima?
Na treba zaboravljati da su Arijska plemena tada
zauzimala teritorije Slovena. Takodje, posle preseljavanja
Arijaca deo pasa je ostao i potpomogao stvaranju
rase ruskog ovcara.
Ti psi, ruski ovcari, bili su zastupljeni na celoj
teritoriji tadasnje Rusije. U XIX veku poznati ruski
kinolog Sabaneev opisuje lov sa psima, koji se odvijao
jos pre formiranja Ruske drzave. Lov na tura i zubra
(evropska divlja goveda), divlju svinju, medveda
i vuka se obavljao uz pomoc nezaobilaznih "ovcara".
Oni su se koristili za napad na divlju zver koju
je prethodno isterao copor ruskih hrtova. Ta vrsta
lova je bila veoma popularna u Rusiji. Za vreme
careva u Rusiji lov sa psima je cvetao a postoje
i podaci da su carevi posedovali bele ruske ovcare.
Plemici su takodje drzali ove pse, kao vlasnici
ovcara se navode tako cuvene plemicke dinastije
kao Golicini, Nariskini, Uvarovi…
U to vreme carevi su rado darivali jedni druge
vrednim poklonima. Kao carski darovi, ovcari su
stigli i u Englesku, gde su podstakli formiranje
nove britanske rase - staro-engleski ovcar, ili
bobtejl. To misljenje dele i neki Engleski kinolozi.
Po prvi put pismeni dokaz postojanja ruskog ovcara
se srece pocetkom XVIII veka. Dokument opisuje menjanje
dva dobro obucena ovcara za jednog lovackog sokola.
U to vreme i copor ruskih hrtova takodje se menjao
za jednog dobrog sokola. To je dokaz da su u to
vreme te dve rase vec bile samostalne.
To je sve, sto se tice ruskog ovcara. Kad govorimo
o danasnjem juznoruskom ovcaru, ciji predak je najverovatnije
bio ruski ovcar, postoji i druga, tradicionalna
teorija o njegovom nastanku.
Pocetkom XIX stoleca u Nemackoj, hercog Fridrih
Ferdinand Anthalski, poznat kao jedan od najbogatijih
uzgajivaca ovaca 1827. godine se obratio imperatoru
Rusije Nikolaju I sa molbom da mu se da na koriscenje
zemlja na jugu Rusije, jer ogromna stada hercoga
Fridriha Ferdinanda nisu vise mogla da se prehrane
na maloj povrsini njegovog imanja u Nemackoj. Ovce
su naravno cuvali psi - dugodlaki juznonemacki ovcari
bele boje sa grubom dlakom i nemacke ovcarske pudle
- safpudle. Moguce, da je to bila jedna te ista
pasmina.
Car Nikolaj I dozvolio je hercogu da koristi prazne
zemlje u Tavriceskoj guberniji, naravno, pod odredjenim
uslovima. Hercog je dao novom imanju naziv Askania-Nova
- po imenu nemacke oblasti Askania. Kasnije, hercoga
je nasledio njegov potomak Genrih, a posao sa ovcama
je cvetao. Posle smrti Genriha imanje je bilo prodato
nemcu kolonisti Fridrihu Fejnu (Fedor Fejn). Kasnije,
njegov unuk, Fridrih Falc-Fejn se proslavio kao
naucnik-zoolog, osnivac nacionalnog parka "Askania
Nova", koji se danas nalazi pod zastitom JUNESKO.
Fridrih Falc-Fejn je osnovao zooloski vrt i botanicku
bastu, zbog cega je bio nagradjen plemickom titulom
od strane imperatora Nikolaja II.
Ovce Falc-Fejna su stizale iz Spanije, a zajedno
sa njima i psi rase asturijski ovcar. Ti psi su
se ukrstali sa lokalnim psima - planinskim tatarskim
ovcarima, koji su uvecali visinu i dodali agresivnost
i nepoverljivost asturijskim ovcarima. Ukrstali
su se sa dugodlakim tatarskim hrtastim psima - ti
su im dodali brzinu i suvlju konstituciju. U to
vreme u Krimskoj oblasti su bili rasprostranjeni
planinski hrt i krimski hrt ("krimka"),
koji su verovatno doprineli formiranju nove rase.
Na medjunarodnoj izlozbi u Parizu 1913. godine,
F.Falc-Fejn je prikazao ruskog ovcara po imenu Olga,
koja je dobila zlatnu medalju za lepotu.
Dalje sudbina rase se odvijala veoma tragicno.
Oktobarska revolucija 1917.godine i Gradjanski rat
u Rusiji unistili imanje Askanija-Nova, a F.Falc
Fejn zauvek morao da napusti Rusiju. Psi su vecinom
bili unisteni zbog velike agresivnosti i izrazenih
cuvarskih nagona. Oko 1600 pasa bilo je ubijeno
zbog krzna - 1920. godine Sovjetska vlast je izdala
ukaz o stvaranju zaliha krzna dugodlakih pasa.
Ali ipak, zahvaljujuci izuzetnim radnim osobinama
rasa nije ostala nezapazena od strane Sovjetske
vojske i ^K. U nacionalnom parku Askania Nova ponovo
poceli da se gaje JRO. 1922.godine izdato je specijalno
naredjenje da se psi rase JRO gaje samo na otvorenom,
zbog pravilnog formiranja njihovog dlacnog pokrivaca.
Ucebana gusta dlaka formirala stit od 5 cm koji
stiti psa od velikih temperaturnih oscilacija -
od - 50 do + 40*C i brani od ujednih rana u borbi
sa predatorima, udaraca ostrim predmetima u borbi
sa covekom, od ujeda zmija, od vlage, parazita (krpelja
i buva).
Juznoruski ovcari u nacionalnom parku Askania-Nova.
Slike iz knijge M.F.Ivanova "Ovcarstvo"
(1935.).
Preostali posle rata psi su bili sakupljeni po celoj
zemlji i prebaceni u specijalno formirane drzavne
odgajivacnice, u gradovima Dzankoj i Cugujevac.
Odatle su ponovo krenuli uspesi JRO na medjunarodnoj
sceni. Na Svetskoj izlozbi u Nirnbergu 1930 godine
dva juznoruska ovcara Grubian i Jalta ostavili su
snazan utisak na kinologe Evrope, o cemu se mnogo
pisalo u stampi tog vremena. Prvi standard rase
je bio objavljen 1931.godine. I taman 1940. godine
kad je populacija pasa bila oporavljena, II Svetski
rat unistio je sve napore odgajivaca. Ukraina i
Krim su bili epicentar borbe sa fasistima, psi su
vecinom bili ubijani.
Po zavrsetku rata odgoj je krenuo sa 12 pasa, koji
su imali rodovnike. Ti psi su bili vlasnistvo istaknutih
Sovjetskih politicara kao Berija, Kaganovic, Staljin,
Allilujevi-Kuzmini i nekih drugih predstavnika vlasti
u SSSR-u. Bila je sacuvana i nekolicina pasa nepoznatog
porekla, koji su cuvali aerodrome, vojne fabrike,
GULAG.
Za uzgoj i osvezavanje krvi malobrojne rase moralo
se ukrstati sa drugim pasminama. 1947.godine JRO-ima
dodavana krv madjarskih komondora, velikih belih
pudli, kavkaskih ovcara svetlije boje, afganistanskih
hrtova. Kasnije je dodavana krv bobtejla i brijara.
I danas mozemo prepoznati tragove ukrstanja kod
JRO. Veoma diskutabilna je bila i sama neophodnost
ukrstanja JRO sa drugim pasminama u drugom krugu
odgoja. Pogotovo diskutabilno dodavanje krvi komondora.
Mada neki kinolozi smatraju komondora potomkom JRO.
Poznati ruski kinolog Mazover je pisao: "JRO
se prosirila i van teritorija Rusije, preko Dunava.
Odomacila se u stepama Ma|arske pod nazivom "komondor".
Zahvaljujuci naporima drzavnih odgajivacnica i ljubitelja
rase, rasa juznoruski ovcar dobila je drugi zivot.
Pasmina je ostala ista, kako su nju opisivali pre
II Svetskog rata. Dobila je svoje simpatizere zbog
izuzetnih osobina kao sto su bezrezervna odanost
gospodaru, njegovoj porodici, izrazene cuvarske
osobine, hrabrost i agresivnost, brzina i snaga,
nezahtevnost u drzanju i lepota.
Clanak iz casopisa NOVI MOJ PAS, autor Polina
Simic.
foto - Hijeke Dijikstra, http://www.ovcharkainfo.com/
foto
JRO
©
Zabranjeno koriscenje teksta i delova teksta bez
odobrenja administracije sajta!
