CRNI TERIJER

Drugi Svetski Rat bio je zavrsen.
Ljudi su se vratili kucama u mirnodovski zivot. Gubici su bili ogromni. Vecina priplodnih pasa je uginula u toku rata. Broj pasa u klubovima takodje je bio smanjen. U to vreme narodu su bili potrebni veliki, jaki, nepretenciozni psi uravnotezenog karaktera, koji su mogli da se koriste u razlicitim klimatskim uslovima u oporavku nacionalne privrede, kao i u vojnoj sluzbi.

Pod komandom pukovnika G. Medvedev-a, kinolozi Centralne Vojne Skole za Sluzbene Pse (odgajivacnica Crvena Zvezda) poceli su sa radom na novim psima, sposobnim da budu psi cuvari.

Koristeci odredjeni broj pasa, napravili su nekoliko razvojnih grupa kao sto su Moskovski Njufaundlend (Njufaundlend + Nemacki Ovcar), Moskovska Doga (Nemacka Velika Doga + Nemacki Ovcar), Brudasty Hrt (Erdel Terijer + Ruski Hrt), Moskovski Pas Cuvar (Bernardinac + Kavkaski Ovcar + Skjubold Hrt).

Ukrstanja Velikog Snaucera i Erdel Terijera, Velikog Snaucera i Rotvajlera, Velikog Snaucera i Njufaundlenda ispali su dobri psi crne boje i ostre dlake. Bili su grupisani u posebnu uzgojnu grupu i nazvani Crnim Terijerima.

Rad sa ovom grupom ispao je najproduktivniji, tako da su kinolozi vojne odgajivacnice Crvena Zvezda nastavili rad sa njom.

U nastavku, dodavani su priplodnjaci Rotvajlera i Velikog Snaucera.

Prvi standard Crnih Terijera objavljen je u "Pravilia i Zahtevi za Obuku i Upotrebu Vojnih Pasa" 1958. godine. On je kinolozima dao mogucnost da rade na unifikaciji rase.

Dobra osnova za razvoj napravljena je tokom 70-tih. U to vreme kinolozi-amateri u drzavnim klubovima sluzbenih pasa ukljucili su se u rad na poboljsanju uzgojnih grupa. Uz pomoc utemeljitelja Ruskih Terijera, A. Mazover-a i V. Sheinin-a, najbolji priplodni muzjaci i zenke pazljivo su birani na izlozbama i medju stencima. Eksperti u ringovima poducavani su pod komandom A. Mazover-a, V. Sheinina, E. Krasnoshjukov-a, T. Gusakove. Biolozi i geneticari su takodje bili ukljuceni u rad. Rad na uzgojnoj grupi je postao jos intenzivniji i svrsishodniji.

Postepeno, psi su dobijali sve ujednaceniju formu, nasledne greske su nestajale, a radni kvaliteti su se poboljsavali.

Lenjingradski kinolozi, pod vodjstvom A. Mironove, M. Shnajderovich-a, A. Mironova i N. Andrijanov-e i Moskovski kinolozi pod vodjstvom M. Anokin-e, bili su izuzetno uspesni u uzgoju Crnih Terijera. Odgajivaci
iz Sverdlovsk-a, na celu sa J. Korepanovom, takodje su napravili bitan progress u uzgoju.

Postepeno, Crni Terijer se prosirio na Balticke drzave, Ukrajinu i Sibir. Takodje su se rasilili i u inostranstvo - Finsku, Madjarsku, SAD i Cehoslovacku.

Crni Terijer je priznat kao rasa 1981. godine. Prvi standard rase bio je prihvacen 13. maja 1981. od strane Ministarstva Poljoprivrede Sovjetskog Saveza.

1984. godine, na Medjunarodnoj Skupstini u Meksiku, rasa Crni Terijer je priznata od FCI (standard br. 327). Rasa je nazvana Crni Ruski Terijer. Tako su Crni Terijeri poceli da ucestvuju na medjunarodnim izlozbama Crni Ruski Terijer i na izlozbi u Brnu 1994. su osvojili nagrade i sampionske titule.

*** rasa koja je ucestvovala u stvaranju crnog ruskog terijera

Ruska Federacija Sluzbenih Pasa prihvatila je drugu varijantu snandarda rase, koja je bila prikladnija za moderni tip Ruskog Terijera.

Rad na poboljsanju rase jos nije zavrsen. Ali ovaj veliki, efektan pas, koji vec uveliko nalazi svoje mesto na medjunarodnim takmicenjima, i dalje izaziva veliko interesovanje ruskih i stranih kinologa.

Sluzbeni psi su prvi put korisceni u vojne svrhe po odluci "Revolucionarnog Sovjeta" od 1924. godine. Pri Crvenoj Armiji, osnovane su regionalne skole-odgajivacnice u svakom regionu. I Centalna skola-odgajivacnica za vojne i sluzbene pse, kao i Naucna Laboratorija smesteni su u Moskvu.

Od tada, poceli je obuka za oficire i instruktore sluzbenih pasa i pasa vodica. U svim jedinicama formirane su sluzbe za komunikacije, obavestajne i cuvarske usluge. U granicnoj sluzbi formirano je odeljenje za
pse tragace.

Samo 30 rasa uzelo je ucesce na Prvoj izlozbi za sluzbene, lovacke i pse za razonodu. Od 500 pasa, bilo je samo 117 radnih pasa: 31 nemacki ovcar, 46 dobermana, 19 danskih doga, 5 erdel terijera, 5 skotskih ovcara, 2 rotvajlera, 1 veliki snaucer, 1 bernardinac, 1 lenoberger i 1 njufaundlend.

*** slike prvih crnih terijera

Kada je Drugi Svetski rat poceo, broj radnih pasa razlicitih rasa pri vojnim klubovima u Rusiji je bio veci od 40.000. Zajedno sa novoproizvedenim oruzjem, u ratnim bitkama ucestvovalo je 168 posebnih jedinica sluzbenih pasa. Ove jedinice su bile formirane od klubova i lovackih drustava.

U toku rata, Sovjetski Savez je bio vodeci u koriscenju sluzbenih pasa u vojne svrhe. Novi oblici koriscenja pasa u protiv-tenkovskoj odbrani, otkrivanju mina, diverzantskim operacijama u neprijateljskoj pozadini, nosenju ranjenika, municije i hrane su razradjivani.

Jedinice vojnih pasa i bataljoni Centralne Skole borili su se za oslobodjenje Moskve, Lenjingrada i Brianska. Borili su se na zapadnom frontu, jugo-zapadnom, Donu, Severnom, Juznom i Baltickom frontu.

Psi su pomogli u ciscenju 303 grada od mina, ukljucujuci Pskov, Smolensk, Briansk, Lvov, Minsk, Kiev, Staljingrad, Odesu, Harkov, Voronjez, Varsavu, Bec, Prag i ostale gradove. Za uspesne vojne operacije, jedinice sluzbenih pasa odlikovane su i Ordenom Bagdana Hmeljnickog, Ordenom Aleksandra Nevskog, Ordenom Crvene Zvezde. 80% oficira dobili su drzavna odlikovanja, a Centralna Skola za Obuku Pasa Crvena Zvezda dobila je cast da ucestvuje u Pobednickoj Paradi.

Istrazivanje sprovedeno o vojnoj upotrebi sluzbenih pasa u armiji pokazalo je da ne postoji ni jedna druga univerzalna rasa pogodna za Sovjetski Savez, osim Nemackog Alzaskog Ovcara, kog je bilo moguce koristiti u uslovima nase ostre klime.

Tako je odluceno da se napravi nova rasa univerzalnog vojnog psa. Postojala je osnova za takav razvoj u Centralnoj Skoli.

Odeljenje naucnika i odgajivacnica izvrsila je odredjeno eksperimentalno ukrstanje rasa. Nakon testiranja radnih osobina potomaka ukrstanja Velikog Snaucera i Rotvajlera, odluceno je da se od ovih pasa formira uzgojna grupa vojnih pasa. Novi potomci su takodje ukrstavani i tako je nastala pocetna tacka razvoja Crnog Terijera.

Znacajan broj legala prve generacije formiran je u periodu 1952-54.

*** rase koji su ucestvovali u stvaranju crnog ruskog terijera

Posle testiranja radnih osobina, najbolji psi su ostavljani kao pozeljan tip rase za kasniju reprodukciju, a treca generacija je ostavljana za ukrstanja medju sobom.

Pojedina stenad iz druge i trece generacije su bila doneta u klubove radnih pasa radi ishrane iispitivanja u odredjenim uslovima.

Po prvi put, psi druge i trece generacije uzeli su ucesce na Izlozbi Poljoprivrednih Dostignuca 1955. Svi izlozeni psi dobili su diplome prve i druge klase, kao i Odgajivacnica Sluzbenih Pasa Centralne Skole.

Da bi dalje obezbedili pozeljan tip rase i radnih osobina, birali su priplodnjake i cesto vrsili in-breeding.

Cilj uzgoja Crnog Terijera bio je kreacija velikog univerzalnog vojnog psa cvrste gradjei velike snage. Iskustvo i metodi razvoja rase konja-kasaca "Orlovski Risak", rase konja "Budyonovski" i rase pasa "EstonskI gonic", su korisceni prilikom razvoja Crnog Ruskog Terijera.

(arhivski podaci)

Sa web sajta: Working Dogs in Russia www.wdogs.com
Izvor: Magazin "Crni Terijer", br. 1, 2

Prevod: Bojan Stevanovic